MFM: žene nacionalnih manjina na selu – trostruko diskriminisana grupa, neumorne tokom 16 dana aktivizma

10 video poruka 10 žena koje su bile u nasilju, izgovorene sa namerom da osnaže i podrže žene koje sada trpe nasilje da izađu iz njega, je samo mali deo velike kampanje koja premrežava Vojvodinu u organizaciji Multietničke feminističke mreže pod liderstvom Romkinja Vojvodine povodom 16.dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama. U želji da žrtve nasilja podrže kroz borbu za poboljšanja u zakonodavnom sistemu i kroz senzibilizaciju institucija organizacije žena iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Crepaje, Ruskog Krstura, Pančeva, Kovačice, Zrenjanina, Žablja, Palilule, Novog Bečeja od 25.novembra pa sve do 10.decembra, okupljene u više od 20 organizacija sprovodiće akcije, kako bi ukazale na potrebu ukidanje prakse ranih ugovorenih brakova, na neophodnost suzbijanja nasilja nad ženama i decom ili osnažili roditelje da se bore za obrazovanje svoje dece.

Danica Jovanović je koordinatorka Multietničke feminističke mreže, kaže da je posebno važno u ovoj godini naglasiti sve aspekte borbe i moguća rešenja jer je pandemija povećala broj slučajeva nasilja u porodici, što se vidi po broju poziva njihovom SOS telefonu na jezicima nacioonalnih manjina: „Tokom ovih 16 dana ukazivaćemo intenzivnije nego inače na: na fašizam, rasizam i diskriminaciju prema marginalizovanim grupama. Želimo da pozovemo institucije da učestvuju u našoj kampanji, da nas podrže i budu uz nas u rešavanju ovih problema. Kampanju sprovodimo raznim aktivnostima, radionicama, on-line kampanjama, uličnim akcijama, mini tribinama i live emisijama. Uz devizu: „Podrži – Ne žmuri“ Multietnička feministička mreža  apeluje da se pred nasiljem na zatvaraju oči, nego da se ono prijavi, procesuira, a žrtve nasilja podrže i kroz poboljšanja u zakonodavnom sistemu i kroz senzibilizaciju institucija.“

Jovanović dodaje da će tokom ovog perioda biti predstavljeno istraživanje „Socio ekonomski status manjinskih zena u covid pandemiji“,  koje je podržala  Fondacija za otvoreno društvo, OSF Berlin.

O projektu „Podrži – ne žmuri„  i 10  video poruka Vesna Ćerimović konsultantkinja i administratorka u Udruženja Roma Novi Bečej kaže da se njihova organizacija odlučila za ovaj pristup najviše zbog pandemije, ali i u želji da iskoriste moderne kanale komunikacije, kako bi poruke stigle i na najzabačenije adrese, jer smo svedoci da su trenutno društvene mreže najprihvaćeniji kanal komunikacije: „Iz kruga nasilja je jako teško izaći. Kada se jednom odluče da izađu iz nasilja i kada definitivno izađu, onda je sve mnogo lakše, onda mogu da pruže podršku ženama koje su u nasilju. Put izlaska je veoma dug, one prolaze kroz psihološke terapije, pružamo im psihološku i emotivnu podršku, radimo sa njima na prevazilaženju tih trauma i strahova  od svega što su preživele, na kraju sve rezultira time da one mogu biti podrška drugim ženama u istoj neželjenoj situaciji. Žrtvama nasilja najviše pomogne kada naiđu na senzibilisane osobe. Kada im se pokaže da ih razumemo, da ih ne osuđujemo i da želimo da im pomognemo. Praksa je, nažalost, takva da žene koje izlaze iz nasilja ne nailaze na dovoljnu podršku institucija, a to im je možda najpotrebnije. Kada žena ima podršku svoje porodice, institucija i nevladinih organizacija, ona je spremna za izlazak iz nasilja. Žena koja to nema ona i dalje ostaje u tom krugu nasilja. Poruke koje plasiramo upućene su svim relevantnim faktorima u ovoj teškoj priči“

Ona dodaje da im mediji često, čak i u dobroj nameri da ukažu na probleme nasilja, čine medveđu uslugu: „ Ima dobrih i loših primera kako su mediji izveštavanjem o ovoj temi pomogli ili odmogli. Mediji treba da pronađu adekvatan način izveštavanja i da približe ljudima problem nasilja u porodici. Najčešće greške su što iznose konkretne slučajeve. Dešavalo se da snime ženu, žrtvu nasilja u najgoroj mogućoj sceni i da to predstave javnosti na neki drugačiji način i da se onda svi vode tim lošim primerom, šta se konkretno desilo toj ženi i kave je posledice imala. Često insistiraju na tome da institucije ne mogu ništa da urade u situacijma porodičnog nasilja ili da nasilnik nije pretrpeo adekvatne posledice. U takvim slučajevima žene koje su u nasilju gube hrabrost da iz njega izađu. Jer stiču sliku da im se ne može pomoći. Medijsko insistiranje na pojedinačnim slučajevima u kojima su nakon izlaska žene iz nasilja, deca pripala nasilniku, žene pogrešno upućuje da je to uvek slučaj i umesto da izađu iz nasilja one biraju da u njemu ostanu. Za nasilje nema opravdanja i to mora da bude glavna poruka medija“, obrazlaže Ćerimović

Članice Multietničke feminističke mreže tokom kampanje 16.dana aktivizma realizovaće različite aktivnosti: Udruženje “Bela Romkinja” iz Novog Sada organizovaće radionicu na temu ranog ugovorenog braka, sa majkama  i devojčicama u skladu sa merama koje je vlada Republike Srbije odredila. Udruženje Banatskih Hrvata realizovaće uličnu akciju podele pamfleta sa porukama protiv  nasilja nad ženama i uputstvom kako i kome nasilje prijaviti, akciju će realizovati u Ečkoj, sredini u kojoj se malo govori o nasilju nad ženama. Udruženje karlovačke zore iz Sremskih Karlovaca realizovaće uličnu akciju podele materijala sa porukama protiv nasilja nad ženama i materijal će deliti u romskom naselju. Aktiv seoskih žena iz Kumana će na kreativan način dekupaž tehnikom izraditi na predmetima poruke protiv nasilja nad ženama. Inicijativa madjarskih žena će u Bočaru realizovati radionice u skladu sa epidemiološkim merama na temu nasilja nad zenama sa invaliditetom. Udruženja Roma Novi Bečej u on-line kampanji „Podrži – ne žmuri“, pored 10 video poruka podrške izlasku iz nasilja, radi  5 kreativnih  videa o svakom  datumu iz kalendara 16.dana aktivizma kako bi što više informisali javnost o njima ( 25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 1. decembar – Svetski dan borbe protiv AIDS-a, 3. decembar – Međunarodni dan osoba sa invaliditetima, 6. decembar – Godišnjica Montrealskog masakra, 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava)