Mudroseri 2.0 ponovo u akciji

Ne mislim na one uobičajene što komentarišu sve od Slavicinog sala na instagramu, do svemirskog programa Ilona Maska. Ne, njihove izjave nemaju ni blizu toliki efekat, kao ovih specifičnih o kojima govorim.

Prvi put sam ih primetila posle 5.oktobra 2000.

Tada su secirali u sitna crevca tek formiranu demokratsku vlast, koja je pokušavala da se snađe u svojoj ulozi. I posle 26 godina se živo sećam mog šoka kad su sa B92 (u to vreme to je za opoziciono orjentisne građane bio N1 tj „naš medij“), znači kada su sa tog B92, preko noći umesto SPSa i Slobodana Miloševića krenuli da se obrušavaju jednakim intenzitetom, na krhku vlast i političare koji su je vodili. Daleko od toga da mislim da nije trebalo objektivno izveštavati o svemu što se događa, međutim to je bilo mnogo više od objektivnog. Nisu mogli da se oslobode višegodišnje navike da funkcionišu samo kao strana u sukobu dobra i zla. Bili su viđeni kao heroji koji se bore protiv zlog režima. Tako smo ih videli mi, a njima je prijala ta uloga. I onda su se odjednom našli u vakuumu. Kako sada da nastave da budu heroji, borci za pravdu i istinu, kad je njihova strana pobedila. Odabrali su najlakšu opciju. Neprijatelj je sada bila nova vlast. Svesno ili nesvesno, cilj im je bio da se ostane na talasu popularnosti. Šibali su iz svih oružja.

U tom trenutku, to je uz sve one koji su bili nepoverljivi ili čak žestoko protiv nove demokratske vlasti, imalo uticaj na potkopavanje poverenja, koje su im građani poklonili na izborima i prilikom odbrane izbornih rezultata na protestima 5.oktobra. I sada mislim da nije moralo tako. I sada mislim da je taj njihov potez bio nepotrebno žestok i sa dugoročnim posledicama. B92 je samo najočigledniji primer ali je i među građanima, naročito među delom intelektualaca, kolumnista i nevladinih aktivista bilo onih koji su se identično ponašali – bili mudroseri.

Na tom talasu izgubili smo premijera Đinđića, koji bi možda i izbegao tragičnu sudbinu da je uspeo da dobije veću podršku svojih koalicionih partnera, prvenstveno mislim na podlace iz DSS na čelu sa Koštunicom. Možda i ne bi, ne znam, ali atmosfera koju su svi zajedno stvorili, sigurno mu nije pomogla.

Sve u svemu, tu sam se prvi put zgrozila prepoznajući ekipu MUDROSERI 1.0

Posebnu istorijsku ulogu u pravljenju štete demokratiji i nama koji u demokratskom društvu želimo da živimo, napravili su ti mudroseri, kada su kao BELI LISTIĆI, propagirali da se ne glasa za demokratskog kandidata Borisa Tadića i direktno uticali da na vlast dođe Tomislav Nikolić.

Na izborima 2012. godine izašli su na glasanje, namerno predali nevažeći glasački listić (najčešće prazan ili precrtan) kao vid protesta protiv tadašnje političke ponude. Ova ideja je bila javno promovisana od dela intelektualaca, kolumnista i aktivista, jednom rečju MUDROSERA, uz poruku da birači ne treba da glasaju ni za Borisa Tadića ni za Tomislava Nikolića.

Šta se dogodilo na tim izborima?

• U prvom krugu predsedničkih izbora Boris Tadić osvojio je 25,31%, a Tomislav Nikolić 25,05% glasova, pa su ušli u drugi krug.

• U drugom krugu, 20. maja 2012, pobedio je Tomislav Nikolić sa 49,54% glasova, dok je Boris Tadić osvojio 47,31%. Nevažećih listića bilo je oko 3,15%.

Direktno su uticali na to da nam se na grbaču navali najveće zlo koje je Srbija ikad doživela – Srpska napredna stranka.

Ako niste do sada shvatili, nisu to konzervativci, glasači SPS i SNS, neeee, to su ovi koji se izdaju za naše: demokrate, intelektualci, prepotentne sveznalice, koji misle da sve vide mnogo bolje i jasnije od nas običnih smrtnika. I sa prezirom sipaju svoje komentare nama, koji smo „naivni i nedovoljno inteligentni“ da vidimo stvarnost njihovim svevidećim očima i procesuiramo je njihovim sveznajućim mozgovima.

I evo ih sada opet MUDROSERI 2.0

Štetočine koje love sitne greške, ako su uopšte greške, Studenskom pokretu. Ekspresno se javno izjašnjavaju i iznose najrazličitije primedbe na račun STUDENATA, njihovih pristalica i aktivista koji ih svesrdno podržavaju.

Sigurno postoje ljudi koji misle da bezrezervna podrška Studentskom pokretu, bez kritikovanja, nije dobar način da se uđe u novu epohu slobode bez SNS, kriminalaca i korupcije. Mogu to donekle da razumem, iako vrlo teško, jer mislim da zaslužuju maksimalnu bezrezervnu podršku. Zaslužili su je svim što su do sada uradili i rekli. Mogla bih donekle da prihvatim poneku dobronamernu, konstruktivnu primedbu, izrečenu na pristojan ljubazan način.

Međutim to što oni rade i kako se ponašaju nije ni blizu toga.

Njihove izjave su grube, zlonamerne poput jedne, koju sam komentarisala, a autor kaže da jedva u komentarima razlikuje botove i „SNS svedoke“, aludirajući na zatucanost i ograničenost, jehovinih svedoka. Drugi autor je poručio Studentskom pokretu da je „bušan“, kad im je iscurilo pismo Bojane Maljević. Ni jednu ni drugu izjavu ne mogu da shvatim ko dobronmernu i konstruktivnu, pogotovu onu o „studentskim svedocima“.

Ne bih možda ni reagovala na takve izjave da ih nisu napisali ljudi koje smatram inteligentnim, obrazovanim i cenim mnoge njihove stavove i delovanje. Takođe mislim da imaju poprilično izgrađen autoritet kod dela opoziciono orjentisanih građana.

Mislim da je takvo ponašanje neprimereno u trenutku kada se situacija lomi. Kada je svaki glasač bitan, kako bi se oslobodili ove nakaradne, štetočinske SNS vlasti i njihovih drugara iz kriminogenog miljea.

Mislim da primedbe ako postoje treba poslati u inbox ili saopštiti na drugi, manje javan način i kao što sam već rekla, ako je kritika javna, barem nek bude izrečena tako da ne izaziva dalje potkopavanje poverenja u Studentski pokret, jer smo već videli kako to može da se završi.

Nije fer potkopavati ljude, koji su svoje vreme i energiju usmerili na to da svima nama bude bolje.

A ako već javno daju zlobne kritike, volela bih da vidim, šta je njihovo rešenje problema koji su apostrofirli.

Najlakše je tražiti dlaku u jajetu, mudroseravati na mrežama i u medijima. „Dragi“ MUDROSERI Ako ste već toliko pametniji od nas običnih smrtnika, studenata, aktivista, koji ih podržavaju, dajte rešenje za problem koji vam bode oči, toliko da ste u stanju da zaboravite sve dobro što su nam ti studenti doneli i pokrenuli. Razmislite da li su vaše otrovne strelice bitnije od pokušaja da se konačno izađe iz ovog Morodora. Možda bi mogli da se oduprete svom porivu da budete uvek in i prvi u „primećivanju“ društveno-političkih „problema“ na našoj strani, jer nije više popularna kritika nakaradne SNS vlasti, zato što to sada već svi rade.

STUDENTI POBEĐUJU svakako, biće nam, ipak, svima lakše da im ne stavljate „klipove u točkove“.

Smatrajte, komentarišite, primećujte ili na dobronameran konstruktivan način, ili ako mora da bude ironično, sarkastično, uvredljivo sačekajte bar dok ove nesrećnike sa vlasti i njihovu ekipu ne udajimo na bezbedno, da nikad više ne uspeju da nas „zajašu“ i rade nam o glavi.