Aleksandra Prijović i studenti VS Aleksandar Vučić

“Nikada nisu mogli da podnesu Srbe, oni nisu pravili geografsku odrednicu, nego su koristili prisvojne prideve, i uvek je bilo hrvatski Srbin. Nismo mi ni hrvatski, ni bosanski, ni srbijanski, mi smo samo Srbi, istom narodu pripadamo, uvek ćemo da pripadamo i nemojte da nas delite, nemojte imena da nam izmišljate, da ne bismo počeli mi vama da izmišljamo imena“

Navikla sam na njegovo rasipanje mržnje na svakom koraku ali me je ovo posebno pogodilo zbog toga što sam prvih 5 godina svog života provela u tom divnom Mrkonjić Gradu, gde su u miru i slozi živeli Srbi, Muslimani i Hrvati. Raspadu Jugoslavije kumovali su krvožderni političari, koji su upravo takvim i sličnim izjavama, svako na svojoj teritoriji od Vradara pa do Triglava, podbunjivali narod da se okrene jedan protiv drugog. Politički otac Aleksandra Vučića, Vojislav Šešelj se posebno istakao, ali ni drugi nisu mnogo zaostajali.

U našu kuću u Novom Bečeju, ratnom nevoljom naterani, baš iz tog Mrkonjić Grada, došli su Jevdokija i Drago. Srce mi se stezalo svaki put kad ih pogledam nesrećne, što su tako stari morali da pobegnu daleko od kuće i budu „nekom na teretu“. Svako je imao tokom rata neke svoje Jevdokije i Drage. I dok su oni patili, neki drugi ginuli, većina onih, koja je sve zakuvala, se bogatila finansijski i stvarajući politički kapital kao „branioci svog plemena“.

I ne prestaju da koriste našu lakovernost i patriotizam, da nas i dalje okreću jedne protiv drugih. Milan St. Protić o ovom Vučićevom govoru je rekao da je šešeljevsko praznoslovlje koje smo slušali od 1990-ih pa nadalje, stalno ista priča kojom se podbunjuje i truje ovaj nesrećni narod i na jednoj i na drugoj strani Drine. Da nema tu ničega ni pametnog, ni temeljnog, ni vizionarskog, a nema ničeg ni iskrenog.

Istoričar Klasić, gostujući na televiziji N1,ocenjuje da je razlog vrlo jasan: „To je aktuelna situacija u Srbiji, izbori koji slede i Vučić sada hoda po Srbiji i regionu glumeći nekakvog velikog spasitelja, mesiju, hrabrog srpskog vođu koji više nikada neće dopustiti nikakve “Oluje”, ali to je da podsetim ljude govorio i 1995. u Glini”.

I kao što je već poznato, tamo gde su Šešelj i Vučić branili Srbe, tamo Srba više nema ili ih ima na kašičicu, u tragovima.

I nazirete verovatno kakve Aleksandra Prijović i studenti imaju veze sa ovom tužnoim pričom, koju je komentarisala i najkontraverznija spisateljica ovih prostora Vedrana Rudan.

Prijovićka je serijom svijih koncerata po gradovima exYU učinila upravo suprotno. Matorcima, koji još uvek ne mogu da iščupaju seme nepoverenja i neprijateljstva prema komšijama drugih vera i nacija, pokazala je da njihovu decu i unuke uopšte ne interesuju podele, mržnja i ratovanje. Aleksandra Prijović nije rešila političke sukobe, ali je pokazala da među običnim ljudima ne postoji želja za mržnjom. Njeni koncerti postali su retko mesto na kojem su emocije bile jače od podela.

Vedrana Rudan ocenila je da je Aleksandra Prijović svojim koncertima učinila više za približavanje ljudi u regionu nego decenije političkih poruka, jer je okupila publiku svih nacionalnosti na istom mestu.

Nije da nisu to pre nje pokušavali i neki rokeri, pop pevači ali jedino njoj je uspelo da to postigne na tako masovan i impozantan način.

Aleksandra Prijović više puta je poručila da „muzika treba da nas spaja, a ne razdvaja“ i da se oseća kao kod kuće u svim državama regiona. Upravo zato su njeni koncerti, na kojima su zajedno pevali ljudi iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore i Makedonije, postali simbol da među običnim ljudima ne postoji želja za sukobima.

Svima koji prate šta rade studenti tokom svoje pobune protiv korupcije, nezakonitih poteza institucija i borbi za pravedno društvo, jasno je da su se i oni čvrsto odredili prema raspirivanju nacionalnih netrpeljivosti kao neprihvatljivoj opciji.

Ne bih da ponavljam sve što su jedni za druge uradili studenti iz Novog Pazara, Beograda i Novog Sada. Samo ću vas podsetiti na rečenicu Adnana Alića, studenta Državnog univerziteta u Novom Pazaru:” Prvi put, onako, da ne postoji neka tenzija, da ne postoji nešto u vazduhu, da se stvarno osećamo dobrodošlo. Prvo što sam student Državnog univerziteta u Novom Pazaru, pa što sam Pazarac i Bošnjak. Kao da smo prvi put stavljeni na mapu ove države”

Taj jasan otklon prema nacionalnoj i verskoj netrpeljivosti, pokazivanje dobre namere i poštovanja, meni je jedan od najemotivnijih momenata pokreta. Pošteno priznajem da sam uz tu izjavu plakala, svesna koliko je tačna i koliko su nas otrovali mržnjom ovi koristoljubi, nemoralni, političari iz prvog dela teksta.

I dok iz kafića, klubova, automobila, društvenih mreža i domova odjekuje Prijovićkin mega hit “Macho Man”, jasno nam je svima da mačo men i super baja nije onaj ko hoće da nas svađa, tera da mrzimo i ratujemo, zarad njegovog političkog profita, nego oni koji su za normlan život, ljubav, prosperitet, saradnju, poštovanje, bez obzira da li je to studentski pokret, Aleksandra Prijović, ili neko treći.

A to što Vučića ne interesuju posledice njegovih mrziteljskih manipulacija, izgovorenih samo zbog tega što mu za predstojeće izbore trebaju svi koje može da izmanipuliše ili potplati bez obzira da li su u Srbiji, BiH ili Hrvatskoj, još jedan je dokaz da mu je podrška u Srbiji na istorijskom minimumu i da

СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ