250 prijava 66 identifikovanih žrtava – okrugli sto: Položaj žrtava trgovanja ljudima u procesu identifikacije, pružanja pomoći i sigurnog povrtaka kući

Kako prevencijom, umrežavanjem i razmenom iskustava Srbija i Hrvatska mogu da smanje prisustvo trgovine ljudima razgovaralo se okruglom stolu Položaj žrtava trgovanja ljudima u procesu identifikacije, pružanja pomoći i sigurnog povrtaka kući.

Alen Tahiri iz Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Hrvatske je govorio o situaciji u Hrvatskoj koja se tiče potrebema građana republike Hrvatske, kao i Evrope, o akcijama kao i posledicama koje je imala trgovina ljudima, na političku scenu i na probleme koje imaju obični građani. On je na vrlo slikovit način predstavio savremene tendencije u društvu, u medijima i  na društvenim mrežama, koji imaju uticaj na svest javnosti o trgovini kjudima i promovisanju doživljavanja žene kao seksualnog objekta:“ U Hrvatskoj jako bitno da mi koji jesmo na prvoj tački odbrane žrtava, imamo praksu da budemo adekvatno educirani i da se provode treninzi sa mobilnim timovima, kako da pretočimo u praksu, edukaciju. Hrvatska je već dugi niz godina u dobrim praksama, jer su žrtve trgovine ljudima uglavnom žene i deca. Prvi i osnovni zadatak je žrtvama pomoći i na neki način ih obeštetiti. Jako je važno ukazati da bez obzira na to što smo prethodne godine kao žrve trgovinom ljudima, imali do 30 žrtava, jako bitno da se za svakog čoveka jednako bori, jer se situacija koja se proširuje, jer je sada prisutan veliki broj stranih državljana. Prilikom izrade akcionog plana, treba da se posebno ukaže na to, da je većina žrtava iz siromašnih i ugroženih sredina, da im se pomogne finansijski. Takođe rani brak nije praksa,ali se ti rani brakovi sklapaju među decom koja imaju 12, 13, 14 godina. To svakako treba uzeti kao da su u teškoj traumi i da to nije tradicija, da nije praksa i da će se to od 2025. godine uneti u Zakon kojim se zabranjuje trgovina ljudima. Veće Evrope se pozitivno izražava o promenama koje je Hrvatska imala i uradila u prethodnom periodu“

Danica Jovanović, iz Udruženja Roma i Nacionalnog SOS telefona na jezicima nacionalnih manjina, romskom, rumunskom, mađarskom kaže da se proširuje domen rada na sprečavanju trgovine ljudima saradnjom sa Udrugom žena Vukovar: „Već 30 godina se bavimo ranim brakovima, pišemo Grevio izveštaj. Prodaju devojčicu od 12 godina više puta. Pa šta je to, nego sex trafiking, ali i diskriminacija kada dođe u instituciju. Imam iskustvo lično u tome.  Imamo Istraživanje koje smo radili sa UN.  Mi smo licencirani SOS telefon već 20 godina, radimo već 30 godina na problemima koji se tiču žrtava seksualnog nasilja.Ovaj projekat je dao odgovore na mnoga pitanja, kroz njega je na Info centru-pultu, puno Roma i Romkinja dobilo informacije, šta je trafiking, ko je žrtva trgovinom ljudima. Dešava se da kada neko ko radi posao seksualne radnice ima problem, jer ne zna jezik sredine, jer ne može da se smesti u sigurne kuće, ne žele da je prime, jer ima ugrožen život itd. Mi smeštamo devojke u Astru i Atinu, jer nemamo sredstva.“

Aleksandra Ljubojević  iz Centra za zaštitu žrtva trgovine ljudima je ukazala na potrebe da se granice prošire i da se sarađuje, jer su izazovi na svakom nivou i posebno ističe da je sada jako važno da se zaštite žrtve, a ljudi koji se bave trafikingom, budu sprečeni, pre nego što krenu da rade ,,svoj posao“: „  Imamo iste probleme, kao i Republika Hrvatska, naše je da budemo prisutni u Centrima za Socijalni rad, jer su nam oni drugi stepen podrške. Kod nas je  u pripremi Zakon koji bi trebalo puno pitanja da reši, sada se radi o međunarodnim zakonima koji se primenjuju i shvatila sam da  se bez dobre organizacije, bez informisanja ljudi ne može suočavati i rešavati problem trgovine ljudima. Nacionalna služba za zapošljavaje je imala program u okviru koga je zapošljavala žrtve trgovine ljudima, takođe imaju dobru logistiku na terenu, kao i prihvatilište koje se nalazi u okolini Beograda. Prijave za radnu eksploataciju, takođe su sve češće, ali je pitanje radnog prava i povreda tih istih prava, jako maglovito definisana u Zakonu, kao i na terenu. Na osnovu 250 prijava, imali smo 66 identifikovanih žrtava. Akcioni plan u naredne dve godine, trebalo bi da se napravi prihvatilište za decu koja su žrtve trgovine ljudima.

Marija Vukašinović iz Astre kaže da se trendovi menjaju ni da Astra radi pravnu analizu za presude koje dobijaju ljudi koji su žrtve trgovine ljudima i ukazuju kako su procesi dugi i jako teški.

Mira Bilopavlović, smatra da je siromaštvo na neki način presudno za trgovinu ljudima, da imaju prihvatne centre, kako za odrasle koji su žrtva trgovine ljudima, kao i za decu koja su žrtve trgovinom ljudima. Žena Petra rade na nacionalnom nivo-u i imaju dežurstvo koje je 24/7 aktivno na nacionalnom SOSO telefonu, najveći broj žrtva je bio 2018.-te godine. Puno osoba koje su žrtve trgovine ljudima su kasnije direktno uključene u prostituciju:“ Mi pokušavamo na razne načine da se uključujemo u javne rasprave i da utičemo na sve moguće načine. Treba podići sve ovo na nacionalan nivo, više raditi na prevenciji trgovinom ljudima, ali je veliki problem nedostatak ljudskih kapaciteta“.

Desa Kolesarić se složila sa mnogo izgovorenih reći i ukazuje da je trgovina ljudima jedna visoko organizovana kriminalna grupa:“ Treba direktno ući u škole i decu u ranom dobu suočiti sa zamkama koje mladost nosi sa sobom i kako da ih izbegnu. Takođe imamo i jedan novi vid internet nasilja, koji je teže uočiv. Izazov je oduvek bio veliki.“