PSI LUTALICE U NOVOM BEČEJU: Da li građani plaćaju cenu nepostojanja dugoročnog rešenja?
Pitanje napuštenih pasa u opštini Novi Bečej već godinama izaziva pažnju građana, udruženja za zaštitu životinja i lokalne samouprave. Dok jedni ukazuju na bezbednosne rizike i troškove koje snosi opštinski budžet, drugi upozoravaju da se problem ne može rešiti isključivo uklanjanjem pasa sa ulica, već da su neophodne sistemske mere koje će sprečiti njegovo dalje produbljivanje.
Tema je poslednjih meseci ponovo dospela u fokus javnosti zahvaljujući aktivnostima i javnim istupima Ive Ćurčić iz Novog Bečeja, koja godinama kroz rad sa napuštenim životinjama upozorava da lokalne zajednice često rešavaju posledice, a ne uzroke problema. U svojim obraćanjima medijima isticala je da održivo rešenje podrazumeva saradnju institucija, veterinarskih službi i građanskih inicijativa.
Koliko problem košta građane?
Jedan od manje vidljivih aspekata problema pasa lutalica jesu sredstva koja lokalne samouprave izdvajaju za naknade građanima koji su pretrpeli ujede. Iako podaci o ukupnim godišnjim izdvajanjima Opštine Novi Bečej nisu objedinjeni u lako dostupnoj formi, praksa drugih lokalnih samouprava u Srbiji pokazuje da se radi o značajnim budžetskim iznosima koji se mere milionima dinara.
Pored isplata po osnovu odštetnih zahteva, lokalne samouprave snose i troškove hvatanja, transporta, veterinarskog zbrinjavanja i smeštaja napuštenih životinja. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li bi deo tih sredstava mogao biti efikasnije uložen u preventivne mere.
Kako se problem trenutno rešava?
Prema zakonskim obavezama, lokalne samouprave dužne su da organizuju poslove zoohigijene i zbrinjavanja napuštenih životinja. U praksi to najčešće podrazumeva prijavljivanje pasa lutalica, njihovo hvatanje, veterinarski pregled, eventualnu sterilizaciju i smeštaj.
Međutim, brojni stručnjaci i organizacije koje se bave zaštitom životinja smatraju da takav pristup ne daje dugoročne rezultate ukoliko nije praćen drugim merama, poput kontrole vlasništva nad životinjama i kontinuiranih programa sterilizacije.
Šta pokazuje iskustvo udruženja i građana?
Građanske inicijative i udruženja za zaštitu životinja godinama ukazuju da se najveći broj pasa na ulicama pojavljuje kao posledica neodgovornog vlasništva, napuštanja životinja i nedovoljne kontrole njihove reprodukcije. Istovremeno, volonteri često preuzimaju značajan deo posla u zbrinjavanju i udomljavanju pasa, iako za to raspolažu ograničenim resursima.
Prema podacima koje su ranije objavljivala lokalna udruženja, veliki broj pasa pronašao je nove domove zahvaljujući upravo volonterskom radu i podršci građana.
Koje bi moglo biti dugoročno rešenje?
Iskustva brojnih evropskih gradova pokazuju da se problem napuštenih pasa najuspešnije rešava kombinacijom nekoliko mera:
- kontinuiranim programima sterilizacije i kastracije;
- doslednom primenom obaveznog čipovanja;
- kontrolom i sankcionisanjem napuštanja životinja;
- podrškom programima udomljavanja;
- partnerstvom lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva;
- redovnim informisanjem građana o troškovima i rezultatima sprovedenih mera.
Prevencija ili posledice?
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li je dugoročno isplativije nastaviti sa finansiranjem posledica problema ili deo sredstava usmeriti ka preventivnim programima koji bi smanjili broj napuštenih životinja i troškove koje snosi lokalna zajednica.
Za građane Novog Bečeja, ali i drugih opština u Srbiji koje se suočavaju sa sličnim izazovima, odgovor na ovo pitanje mogao bi da odredi način na koji će se problem pasa lutalica rešavati u godinama koje dolaze.
Nevena Subotić