50 žena sa sela koje su preživele nasilje o tretmanu u institucijama

Žene sa sela, žene sa invaliditetom, žene iz nacionalnih manjina, samohrane majke, žene žrtve nasilja, nepismene žene, žene bez mesta prebivališta, LBTI žene i koliko su im dostupne usluge socijalne zaštite, istraživali su Multietnička feministička mreža Vojvodine kojom koordinira Udruženje Roma iz Novog Bečeja, a  ne baš sjajne rezultate istraživanja, predstavili su javnosti i pokrajinskom ombudsmanu.

Razgovarano je sa 50 žena iz seoskih naselja u opštinama Zrenjanin, Novi Bečej i Alibunar koje su imale iskustva u korišćenju institucija pri traženju zaštite od rodno zasnovanog nasilja. Osam kontaktiranih centara odbilo je da odgovori na postavljena pitanja.

Podaci su pokazali da je najveći broj žena i devojaka iz seoskih sredina obuhvaćenih ovim istraživanjem starosti 33-40 godina života (28,8%), udate su (45,7%), imaju dvoje dece (56,5%), završenu osnovnu školu (42,9%) i nisu zaposlene (34,5%). Najčešće je učinilac nasilja suprug (37,3%) i vanbračni suprug (14,1%).

Danica Jovanović, koordinatorka Multietničke feminističke mreže ukazala je na jedan od mnogih banalnih problema za žrtve nasilja na koje sistem nema odgovor: “One jednostavno nemaju kako fizički da dođu iz svojih sela nakon učinjenog nasilja. 32% ovih žena imaju prihode do 10.000 dinara mesečno. One nemaju novca da plate taksi. Komšije se boje da se upliću u porodične svađe i neće da ih prevezu. Znači, imate situaciju da žena ili devojčica nad kojom je vršeno nasilje, pogotovu ako je romske nacionalnosti, ne može da stigne do policije, doma zdravlja ili centra za socijalni rad.” Jovanović je tražila da sistem da rešenje na ovaj problem i predložila neku vrstu subvencionisanja prevoza za žrtve rodno zasnovanog nasilja.

Postupanje institucija prema ispitanicama je posebno problematično jer su samo 11 slučajeva (22%) pokrenuti krivični postupci za krivično delo  nasilja u porodici, u 14% slučajeva prekršajni postupci, u 28% slučajeva nije pokrenut ni jedan postupak, u 30% slučajeva izrečene su samo mere za zaštitu od nasilja u porodici u skladu sa Porodičnim zakonom.

U 42% slučaja žene od policije nisu dobile informacije o dostupnim drugim uslugama u zajednici, a to je slučaj i u 18% obraćanja centrima za socijalni rad, a od ukupno 50 ispitanica  pozitivna iskustva u kontaktu sa institucijama ima samo 18% žena, dok njih 48% nisu zadovoljne postupanjem policije i Centara za socijalni rad.

Danica Jovanović navela je mnogobrojne primere da se žene žrtve nasilja ostavljaju da čekaju na ispitivanje u policiji ili centrima za socijalni rad, u hodnicima zajedno sa počiniocima, da im se ne veruje, pogotovu u slučaju ako su pripadnice romske populacije, da preživljavaju neadekvatan tretman prilikom razgovora od strane predstavnika institucija.

Profesor doktor Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana složio se sa zaključkom da je jedna od najvažnijih preporuka na osnovu ovog istraživanja unapređenje znanja i veština profesionalaca iz institucija (posebno policije i CSR) za postupanje sa žrtvama nasilja, sa akcentom na žene iz ruralnih područja i žene žrtve nasilja iz višestruko osetljivih društvenih grupa, kao i da se iz budžeta lokalnih samouprava izdvoje sredstva za finansiranje licenciranih socijalnih usluga koje pružaju specijalizovane ženske organizacije (usluge SOS telefona).

Vesna Ćerimović iz Udruženja Roma Novi Bečej ukazala je na mogućnost da se kreiraju posebni programi podrške lokalnim privrednicima i preduzetnicima, za subvencioniranje zapošljavanja žena iz ruralnih područja, posebno žena iz višestruko osetljivih društvenih kategorija.

U razgovoru na temu predstavljenih rezultata istraživanja aktivno su učestvovale Radmila Zećirović, koordinatorka za romska pitanja grada Novog Sada, Vesna Cvjetanović, zamenica načelnice grada Novog Sada za migrante, izbeglice i Rome i Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova.

Prikupljanje podataka i informacija o dostupnim socijalnim uslugama za žene i devojke koje su preživele nasilje se realizuje u okviru projekta „Progovori – na tebi je red“ u najudaljenijim mesnim zajednicama i selima opština: Novi Bečej (Kumane, Bočar, Miloševo), Bečej (Bačko Petrovo selo, Bačko Gradište), Kovačica (Crepaja, Uzdin, Neuzdin), Zrenjanin (Taraš), Sremska Mitrovica (Kuzmin, Lačarak), Kovin (Mramorak, Pločica, Bavanište), Alibunar (Seleuš), Kikinda (Banatska topola), Pančevo (Jabuka) i Beograd (Palilula-Borča, Kotez, Krnjača).

Predstavljanje istraživanja je završnica Meseca ženskog romskog aktivizma, koji je trajao od 8.marta do 8.aprila Svetskog dana Roma i Romkinja.

Program istraživanja je podržala Norveška ambasada I UN Women