Ljudi tek naziru obrise diskriminacije žena multietničkih zajednica u ruralnim sredinama

Danica Jovanović, koordinatarka Romske ženske mreže Vojvodine, žena koja se već više od 20 godina bavi poboljšanjem života romskih i drugih manjinskih zajednica u Vojvodini, kaže da je zbog pandemije dodatno pogoršana situaciju na terenu. Borba protiv diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja uvek je za nju bila izazov i nije se odvijala u bajkovitim uslovima, bez obzira na ekstremno otežane uslove, suočavanje sa svim nedaćama nije uplašilo ni nju ni njene saradnike.

Godina je tek počela, a vi ste krenule vać punom parom. Šta Multietničkoj feminističkoj mreži Vojvodine ne da da miruje ni tokom ovih uspavanih prazničnih i pandemijskih uslova?

Multietnička feministička mreža Vojvodine je tokom svojih prvih radionica u ovoj godini radila na formiranju plana bezbednosti tokom rada na terenu. Kada pričam o bezbednosti na terenu mislim i na fizičku bezbednost, na zdravsrvenu bezbednost ugroženu pandemijom, na socio-ekonomski status, kako naših aktivista, koji posećuju Romska naselja, tako i na ugroženost i bezbednost cele Multietničke feminističke mreže Vojvodine. Nemamo mi vremena da čekamo. Mnoge žene pripadnice manjinskih zajednica koje trpe neke vidove diskriminacije ili nasilja oslanjaju se isključivo na našu podržku. Mi smo tu da ih osnažimo. Da priteknemo u pomoć na razne načine, od besplatne pravne pomoći do mnogih elemenata podrške, koje ne mogu očekivati od bilo koga drugog. Žao mi je što je tek nakon više od 3000 ispovesti zlostavljanih žena u akciji #nisamprijavila nekim ljudima postalo jasno sa čime se sve suočavaju žene u Srbiji. Kada sve to pomnožite sa deset ili nekim drugim brojem, dobijate obrise onog sa čim se suočavaju pripadnice manjinskih zajednica u ruralnim sredinama, a ne pričam u ovom trenutku samo o zlostavljanju, nego o svim vrstama diskriminacije.

Kako je relativno mlada Multietnička feministička mreža uspela da opstane tokom pandemije?

Ovo je bila izuzetno teška godina za sve nas globalno, a pogotovu za romsku zajednicu sa svim svojim prethodno unetim problemima, siromaštvom i drugim otežavajućim okolnostima. Žene pripadnice manjinskih zajednica u Vojvodini takođe spadaju u ugrožene kategorije, pogotovu one u ruralnim sredinama. Iako smo svi pogođeni ovom pandemijom i nije lepo praviti gradacije, istraživanje je pokazalo da je romska populacija duplo pogođena, jer je najsiromašnija, a pripadnice manjinskih zajednica u ruralnim sredinama su takođe u ne baš blistavom položaju.

U ovako teškoj situaciji uspele  smo da opstanemo i uradimo neke značajne stvari.  Uradile smo istraživanja socioekonomskog statusa žena pripadnica manjinskih zajednica u Vojvodini. Uspele smo da uvedemo funkcionisanje SOS telefona na jezicima nacionalnih manjina tokom 24 sata. On je ranije imao mogućnost funkcionisanja samo tokom 5 sati na dan. Izborile smo se za ovaj veliki pomak u pomoći žrtvama nasilja. Sada pored starog poznatog broja imamo još jedan.

Uspele smo da se izborimo i za besplatnu pravnu pomoć, kao nastavak aktivnosti koje smo preuzele angažmanom na SOS telefonima. Pojačale smo aktivizam u celoj Vojvodini i ja sam vrlo ponosna na to

Kakvu saradnju imate sa našim institucijama kao nevladina organizacija?

Mi smo već 20 godina u ovoj priči  kroz različite segmente aktivizma, tako da smo uspele da uspostavimo mehanizme i sardnju sa predstavnicima državnih institucija. Oni uče od nas, mi od njih. Uvek to može bolje. Važna je volja. Drago mi je međutim što su naš rad prepoznale i imamo podršku od značajnih međunarodnih faktora. Tako imamo podršku Ujedinjenih nacija kroz njihov program UNWOMEN kancelarije u Srbiji.  Uz resurse Multietničke feminističke mreže Vojvodine pod liderstvom Romkinja, sprovešćemo nekoliko lokalnih akcija sa ciljem da dođemo do seoskih žena i djevojaka koje usled izolovanosti imaju manje informacija i manje su im dostupne usluge zaštite od rodno zasnovanog nasilja u lokalnim sredinama. Tokom akcija ćemo direktno razgovarati sa seoskim ženama i djevojkama i predstaviti im naš rad, usluge, upoznati ih sa važnošću prijave rodno zasnovanog nasilja, ali i diskriminacije sa kojom se suočavaju

Šta može da se uradi da se poboljša položaj Roma i Romkinja i ostalih manjinskih zajednica u Vojvodini? Šta će raditi MFM Vojvodine?

Pričali smo i dogovarali se o politici, ali o politici ljudskih prava, koja je deo naše strategije koju ćemo sprovoditi u naredne 4 godine. Radićemo strateški, planski, ustvari ćemo ove godine nadograditi strategiju koju smo sprovodile tokom prošle 2021. godine. Zbog pandemije, koja nas je u mnogim poslovima usporila i oslabila, imamo potrebu da tu prošlogodišnju strategiju učvrstimo i bolje implementiramo, kako bi naš rad bio uspešniji i efikasniji u narednim godinama. Jer samo tako možemo pomoći onima zbog kojih smo i pokrenule ovu priču.